Novogodišnja trpeza - šta se tradicionalno služi

Novogodišnja trpeza kod nas nije jedan obrok nego sto koji stoji postavljen celu noć i sa kojeg se uzima u talasima. Sastav se razlikuje od kuće do kuće, ali okvir je prepoznatljiv i ponavlja se, a veći deo posla se obavlja danima pre same večeri.

Hladna predjela

Sto se postavlja hladnim predjelima koja stoje cele večeri i sa kojih se uzima bez reda.

Suhomesnato, sirevi, ajvar, pečene paprike i razne paštete su osnova koja se ponavlja gotovo svuda.

Ruska salata je u većini kuća obavezna i sprema se dan ranije, jer joj treba da odstoji.

Pite i slano pecivo

Gibanica, burek i razne pite sa sirom ili mesom su standardni deo trpeze i prave se unapred.

Sitno slano pecivo se sprema nekoliko dana ranije, jer dugo stoji i ne kvari se.

U mnogim kućama se upravo po pitama pamti čija je trpeza bila bolja.

Glavno jelo

Pečenje je najčešće glavno jelo, prasetina ili jagnjetina, a u gradovima sve češće pečena šunka ili ćuretina.

Sarma se sprema u velikom broju kuća i ima prednost što je bolja sutradan nego iste večeri.

Punjena paprika, punjeni sarmice i razna jela iz rerne se javljaju kao alternativa pečenju.

Salate

Kupus salata, cvekla i turšija su zimske salate koje idu uz teža jela i koje su kod nas standard.

Zimnica pripremljena u jesen se otvara upravo za ove praznike i to je jedan od razloga zbog kojih se i pravi.

Sveže salate su ređe, jer su u decembru skupe i slabijeg kvaliteta.

Slatko

Torte i kolači se iznose posle ponoći, a ne uz večeru, i često ih ima više vrsta na istom stolu.

Vanilice, kiflice i sitni kolači se prave nekoliko dana ranije i drže u kutijama.

U novije vreme se sve češće kupuje torta umesto da se pravi, posebno u gradovima.

Piće

Rakija se služi pre jela, a ne uz njega, i to je razlika koju stranci često ne razumeju.

Uz jelo ide vino, a penušavo se otvara neposredno pred ponoć, za nazdravljanje.

Kuvano vino je zimski dodatak koji se sve više pravi i kod kuće, a ne samo na bazarima.

Šta se sprema kada

Sve što podnosi stajanje pravi se dva ili tri dana ranije: pite, kolači, ruska salata i zimnica se otvara.

Trideset prvog se ostavlja samo ono što mora sveže i toplo, jer se inače domaćin doček dočeka umoran.

Zamrzivač se prazni unapred, jer se u njemu drži deo pripremljenog, a mesta uvek nedostaje.

Koliko se sprema

Tradicionalno se sprema znatno više nego što se može pojesti, i to je namerno, a ne greška u proceni.

Ostaci se jedu prvog i drugog januara, kada ionako ništa ne radi, pa to ima praktičan smisao.

Sarma i pečenje su upravo jela koja su sutradan bolja nego iste večeri.

Nabavka

Sve se kupuje tridesetog, jer trideset prvog prodavnice rade skraćeno, a pijace samo pre podne.

Cene na pijacama su pred praznike najviše u godini, pa se ono što može kupuje ranije.

Prvog i drugog januara pijace ne rade, a prodavnice uglavnom takođe, pa se na to računa.

Kada se jede

Sto je postavljen od trenutka kada gosti stignu i sa njega se uzima kroz celu noć, bez određenog reda.

Glavno jelo se iznosi pre ponoći, a slatko posle nje, i to je jedini raspored koji postoji.

Najčešća greška je da se hladna predjela pojedu do jedanaest, pa za ostatak nema mesta.

Posni gosti

Božićni post traje do sedmog januara, pa deo gostiju za Novu godinu posti i to se unapred zna.

Posna varijanta se sprema paralelno i u većini kuća se to podrazumeva bez posebne najave.

Riba, posne pite i salate pokrivaju veći deo potrebe i prave se u istoj količini kao i ostalo.

Prvi januar

Prvog januara se jedu ostaci i to je uhodan deo praznika, a ne improvizacija.

Sarma se podgreva, pečenje se jede hladno, a od pita i kolača ostaje dovoljno za ceo dan.

Upravo zato se i sprema više nego što treba, jer tog dana ništa ne radi.

Sto za goste koji dolaze kasnije

Kroz noć dolaze i odlaze gosti, pa se sto ne raspoređuje kao za jedan obrok nego se dopunjava.

Zbog toga se deo hrane drži po strani i iznosi tek posle ponoći, kada se apetit vrati celom društvu.

To je i razlog zbog kojeg se sprema u većim količinama nego što bi broj gostiju sugerisao.

Šta se ne stavlja na sto

Jela koja se brzo kvare na sobnoj temperaturi se ne ostavljaju napolju celu noć, koliko god zgodno bilo.

Majonez, riba i kremasti kolači se drže u frižideru i iznose u manjim količinama.

To je jedina praktična mera koja sprečava ono što se prvog januara najčešće pripiše hrani iz restorana.