Prevoz je deo dočeka o kome se najmanje razmišlja, a najčešće pokvari veče. Centar Beograda je te noći delimično zatvoren, taksi se teško dobija, a hodanje do kuće po hladnoći nije plan. Dogovor napravljen pre izlaska rešava ono što se u dva sata posle ponoći
VišeBeograd nije jedino mesto u Srbiji gde se doček organizuje ozbiljno, a za deo ljudi je odlazak u drugi grad bolji izbor od ostanka. Cene su niže, gužve manje, a programi u većim gradovima nisu bitno slabiji. Ono što se dobija i gubi razlikuje se
VišeOko Nove godine se kod nas nakupio niz verovanja koja se danas poštuju više iz navike nego iz uverenja. Skoro sva stoje na istoj logici: kako se godina dočeka, tako će i proći. Odatle i čišćenje pre praznika, i novac u džepu, i to da
VišeKod nas pokloni za decu stižu za Novu godinu, a ne za Božić, i donosi ih Deda Mraz. To je razlika u odnosu na veći deo Evrope i ima istorijsko objašnjenje, kao i kićenje jelke na isti datum. Sve ostalo oko poklona je praktično pitanje
VišeNovogodišnja trpeza kod nas nije jedan obrok nego sto koji stoji postavljen celu noć i sa kojeg se uzima u talasima. Sastav se razlikuje od kuće do kuće, ali okvir je prepoznatljiv i ponavlja se, a veći deo posla se obavlja danima pre same večeri.
VišeKupovina pred praznike u Beogradu je za mnoge najstresniji deo decembra. Gužve u tržnim centrima i na pijacama rastu iz dana u dan, a cene svežih proizvoda pred trideset prvim skaču. Plan napravljen u prvoj polovini decembra štedi i novac i nekoliko dugih popodneva u
VišePriprema grada za doček traje mesec i po dana i odvija se u nekoliko faza koje se lako previde ako se ne prate. Od paljenja rasvete sredinom novembra do raspremanja posle Srpske nove godine, Beograd zapravo živi u prazničnom režimu skoro dva meseca. Rasveta Praznična
VišePirotehnika je deo dočeka koji se kod nas najviše promenio u poslednjih trideset godina i oko koga postoji najviše nesporazuma. Gradski vatromet je organizovan i bezbedan, a ono što se pali po ulicama nije ni jedno ni drugo. Razlika je važna, jer se najveći broj
VišeJelka se kod nas kiti za Novu godinu, a ne za Božić, i stoji do posle Srpske nove godine. To je razlika u odnosu na veći deo Evrope i ima svoje istorijsko objašnjenje. Sve ostalo oko kićenja je stvar navike u kući, ali nekoliko praktičnih
VišeNova godina se u Srbiji slavi dvaput i to je nešto što strancima uvek treba objasniti, a domaćima se podrazumeva. Uz to postoji niz manjih običaja koji se prenose, menjaju i ponegde nestaju, a koji zajedno čine ono što se kod nas zove doček. Zašto
VišeTrinaesti januar je u Srbiji drugi doček u istoj zimi i za deo ljudi je važniji od prvog. Atmosfera je mirnija, cene su niže, a gostiju je manje, pa se mnogi svesno odlučuju da tu proslave umesto na Novu godinu po građanskom kalendaru. Razlika dolazi
VišeO dočeku se govori mesecima unapred, a o danima posle njega gotovo nikako. Ti dani imaju svoj ritam i svoje troškove, i od njih zavisi kako se ulazi u januar. Nekoliko odluka donetih u prvoj nedelji odredi da li će praznici ostati prijatno sećanje ili
VišeDoček je jedan od retkih praznika koji svaka generacija pamti na svoj način, ali unutar iste familije. Deda pamti igranke u domu kulture, roditelji pamte kafanske dočeke, a deca pamte klubove i trgove. Poređenje tih slika pokazuje kako se grad menjao brže od samog praznika.
VišeIako se o dočeku najviše govori kroz restorane i trgove, veliki deo Srbije Novu godinu i dalje isprati pred televizorom. Program te noći pravi se mesecima unapred i za televizije je jedna od najvažnijih tačaka u godini. Tradicija je toliko jaka da su pojedine emisije
VišeZimski raspust traje oko dve nedelje i poklapa se sa danima kada roditelji najviše rade ili najviše primaju goste. Zbog toga deca često provedu veći deo tih dana pred ekranom, a onda se vrate u školu bez odmora. Nekoliko unapred dogovorenih tačaka u nedelji rešava
VišeČestitanje je najkraći deo praznika i najlakše se pogreši. Poruka poslata u pogrešno vreme ili pogrešnim tonom ostavlja neprijatan trag, a dobro odmerena čestitka se pamti mnogo duže nego poklon. U Srbiji se oko toga razvio niz nepisanih pravila koja se prenose u familiji. Kada
VišeMuzika je jedini deo dočeka koji nijedan gost ne može da preskoči. Hrana se bira sa menija, mesto se bira unapred, ali ono što se te noći svira slušaju svi u prostoriji jednako. Zato izbor programa često odlučuje da li će jedno veče biti prijatno
VišeDoček u dvoje ima drugačije potrebe od velike žurke sa društvom. Važniji su atmosfera, dobar sto i večera, a manje glasna muzika i gužva. Gde je najprijatnije Restorani i hoteli su najčešći izbor parova, jer nude svečanu večeru, udobno sedenje i program koji ostavlja prostor
VišeVečera je važan deo dočeka Nove godine. Većina restorana, kafana i hotela nudi svečanu večeru uključenu u cenu, a meni je najčešće objavljen na stranici ponude. Set meni ili švedski sto Najčešći su set meni, gde se jela služe za stolom po redosledu, i švedski
VišeHotelski doček je sve popularniji izbor za novogodišnju noć u Beogradu. Velike sale, više izvođača i sve na jednom mestu privlače i parove i veća društva. Šta obično dobijate svečanu večeru, najčešće set meni sa više sledova muzički program sa jednim ili više izvođača, često
Više