Praznoverje i verovanja oko Nove godine

Oko Nove godine se kod nas nakupio niz verovanja koja se danas poštuju više iz navike nego iz uverenja. Skoro sva stoje na istoj logici: kako se godina dočeka, tako će i proći. Odatle i čišćenje pre praznika, i novac u džepu, i to da se u ponoć ne treba svađati.

Osnovna logika

Sva verovanja oko dočeka stoje na pretpostavci da prvi trenutak određuje ceo period koji sledi.

Ista logika postoji u većini kultura i nije naše osobeno, samo su detalji različiti.

Zbog toga se pazi na sve što se radi u ponoć i u prvih nekoliko sati nove godine.

Novac u džepu

Verovanje da u ponoć treba imati novac kod sebe je i danas najrasprostranjenije i mnogi ga poštuju bez razmišljanja.

Logika je da se ne ulazi u godinu praznih ruku, pa se ponekad stavi i novčanica koja se te noći ne troši.

U delu porodica se novčanica ostavlja u kući na određenom mestu i ne dira do sledeće godine.

Prvi gost

U delu krajeva se pazilo ko prvi uđe u kuću u novoj godini, jer se verovalo da od toga zavisi kakva će biti.

Poželjan je bio muškarac, a naročito dete, dok su neke posete smatrane suprotnim.

Danas se to gotovo nigde ne poštuje ozbiljno, ali se u šali pominje i dalje.

Čišćenje pre praznika

Kuća se sprema pre Nove godine, a ne posle, jer se veruje da se u novu godinu ne ulazi sa neredom.

Iz istog razloga se veš tradicionalno nije prao u danima oko praznika, mada se to danas retko poštuje.

Smeće se po verovanju nije iznosilo prvog januara, da se ne iznese i sreća.

Dugovi

Dugove je trebalo izmiriti pre kraja godine, da se ne prenesu u novu, i to se u praksi zadržalo bar simbolično.

Isto važi i za pozajmljene stvari, koje se vraćaju pre praznika.

Ovo je verovanje sa najpraktičnijom stranom, jer se poklapa i sa poslovnim godišnjim obračunima.

Šta se ne radi u ponoć

Ne treba se svađati, plakati ni biti sam, jer se veruje da to određuje ton cele godine.

Zbog toga se u ponoć svi izljube i čestitaju, uključujući i one sa kojima su se te večeri raspravljali.

Ko nema sa kim da dočeka, pozove se, i to je nepisano pravilo koje se i danas poštuje.

Hrana za sreću

U delu krajeva se za Novu godinu jela riba, jer se veruje da donosi sreću i kretanje unapred.

Sočivo i grašak se u nekim porodicama jedu zbog izgleda koji podseća na novčiće.

Živina se tradicionalno izbegavala, jer kopa unazad, i to je verovanje prisutno i u drugim balkanskim kuhinjama.

Nova odeća

Nova odeća u ponoć se vezuje za novi početak i u delu porodica se za tu noć namerno kupuje nešto novo.

Boja se ponegde bira namerno, najčešće crvena ili bela, u zavisnosti od toga šta se želi za narednu godinu.

Ovo je verovanje koje se i danas poštuje najčešće, mada bez svesti da je reč o verovanju.

Prvi dan kao ogledalo godine

Verovanje da prvi januar pokazuje kakva će cela godina biti je razlog zbog kojeg se taj dan provodi mirno.

Zbog toga se prvog januara tradicionalno ne radi ništa naporno i ne počinje ništa novo.

Praktično se to i poklapa sa stvarnošću, jer tog dana ionako ništa ne radi.

Odluke i želje

Želje se u ponoć zamišljaju tiho, a ne izgovaraju, i to je jedno od retkih verovanja koje se drži svuda.

Odluke izgovorene naglas u sali, posle nekoliko čaša, imaju kratak rok i to svi znaju.

Ono što se zadrži je odluka doneta nekoliko dana ranije, na miru, a samo potvrđena te noći.

Zašto se to još radi

Veći deo ljudi koji poštuje ova verovanja u njih ne veruje, i to otvoreno priznaje.

Poštuju se zato što su deo onoga što se radi u porodici i zato što ništa ne koštaju.

U tome i jeste njihova poenta: ne menjaju godinu, ali obeležavaju prelaz, a to je cela svrha dočeka.

Šta se izgubilo

Najveći deo verovanja vezanih za prvog gosta, za smeće i za pranje veša je praktično nestao u gradovima.

Ono što je ostalo su novac u džepu, nova odeća i to da se ne treba svađati u ponoć.

Po selima se stari običaji drže duže, ali i tamo su znatno slabiji nego što su bili.