Šta ostaje posle praznika

O dočeku se govori mesecima unapred, a o danima posle njega gotovo nikako. Ti dani imaju svoj ritam i svoje troškove, i od njih zavisi kako se ulazi u januar. Nekoliko odluka donetih u prvoj nedelji odredi da li će praznici ostati prijatno sećanje ili nervoza.

Prvi januar

Prvi januar u većini kuća počinje popodne i prolazi bez ikakvog plana, što je i njegova svrha.

Ručak se pravi od ostataka sa večerašnje trpeze, pa se u kuhinji ne radi ništa novo.

Ako u kuću dolaze gosti, dogovara se za posle podne, jer je jutro rezervisano za odmor.

Ostaci hrane

Novogodišnja trpeza gotovo uvek ostavi više hrane nego što se pojede te noći.

Salate sa majonezom drže se najkraće i ne ostavljaju se izvan frižidera duže od dva sata.

Pečenje i suho meso izdrže duže, pa se planiraju za drugi i treći dan, dok se ostalo raspoređuje po malim posudama.

Pospremanje kuće

Najveći deo posla je posuđe i čaše, i najbrže prođe ako se skloni odmah kad gosti odu.

Flaše i ambalaža se odvajaju te večeri, jer se sledećeg dana teško nalazi volja za razdvajanje.

Podovi i stolnjaci se ostavljaju za prvi januar popodne, kada se kuća već ispraznila.

Kada se sklanja jelka

U Srbiji se jelka po pravilu ne sklanja pre Božića, a mnoge kuće je drže i do četrnaestog januara.

Deo familija je ostavlja do Svetog Jovana, pa praznična dekoracija u kući traje skoro mesec dana.

Ukrasi se pakuju po vrstama, jer to sledeće godine skraćuje kićenje za nekoliko sati.

Praznični računi

Račun za praznike dolazi u januaru i tada se vidi koliko je decembar odstupio od plana.

Najveći iznosi obično nisu doček, nego pokloni, hrana i nekoliko manjih troškova koji se ne zapišu.

Pregled troškova napravljen u prvoj nedelji januara jedina je stvar koja narednu godinu čini mirnijom.

Vraćanje radnog ritma

Prvi radni dan posle praznika najteži je kada se u kući deset dana spavalo do podne.

Ritam se vraća tako što se dva do tri dana pre posla spavanje pomera unazad po pola sata.

Prvi radni dan ne planira se puni raspored, jer se veći deo vremena troši na nadoknađivanje zaostalog.

Srpska Nova godina i Božić

Između prvog i četrnaestog januara staje još nekoliko praznika, pa se decembarski ritam produžava.

Božić i Srpska Nova godina donose novu trpezu i nove goste, pa se kuća ne vraća u normalu ni u drugoj nedelji.

Zato mnogi pospremanje i skidanje dekoracije odlažu do sredine januara, i to je razumna računica.

Pokloni koji ne odgovaraju

Zamena poklona je moguća u većini radnji, ali samo uz fiskalni račun i u kratkom roku.

Rok je najčešće nekoliko dana do dve nedelje i vredi ga proveriti odmah, a ne posle praznika.

Ako je poklon kupljen preko interneta, rok za odustajanje je zakonski i traje četrnaest dana od prijema.

Zdravlje posle praznika

Deset dana teže hrane, neredovnog sna i pića oseti se u prvoj nedelji januara kod svih.

Vraćanje redovnih obroka i sna radi bolje od bilo kakve nagle dijete ili detoksa.

Kratka svakodnevna šetnja u tim danima pomaže više nego naporan trening kojeg posle tri dana nema.

Planovi za sledeći doček

Najbolji trenutak za odluku o sledećem dočeku je prva nedelja januara, dok se tačno pamti šta je prošlo dobro.

Zapis o mestu, ceni, muzici i broju ljudi u društvu sledeće godine štedi nedelje pregovora.

Deo mesta u Beogradu prima rezervacije za sledeći doček već u januaru, i tada su cene najniže.

Jelka i ukrasi na odlaganje

Prirodna jelka se posle praznika ne ostavlja uz kontejner, nego se odnosi na mesta koja grad odredi za odlaganje.

Beograd svake godine objavi punktove za prikupljanje jelki, obično u drugoj polovini januara.

Umetnička jelka se pakuje u originalnu kutiju, jer se u vreći za nekoliko godina nepovratno izlomi.

Ambalaža i reciklaža

Praznici stvore najviše kartona i stakla u godini, i to se najlakše sklanja odmah.

Kartonske kutije se sklapaju kako se otvaraju, jer nesklopljene za jedan dan popune celu terasu.

Flaše se odnose u kontejnere za staklo, kojih u Beogradu ima na većini pijaca i u okviru zelenih ostrva.

Šta se uči za sledeću godinu

Prva nedelja januara je i najbolji trenutak da se zapiše šta je od hrane ostalo neotvoreno.

Kod većine kuća se ispostavi da je kupljeno trideset odsto više nego što se pojede.

Taj zapis sledeće godine smanji i račun i posao, jer se spisak pravi na osnovu stvarne potrošnje.